Postoji li obavezan post i zašto treba postiti?

Važnost i značenje hrišćanskog posta

U hrišćanskoj tradiciji, vreme posta spada u jedan od najznačajnijih perioda tokom godine. Pravoslavni vernici praktikuju ukupno četiri velika posta, ravnomerno raspoređenih kada pratimo crkveni kalendar. U svakom godišnjem dobu, primenjuje se po jedan višednevni ritual uzdržavanja od određene vrste hrane i pića. Tu spadaju Veliki, Petrovski, Gospojinski i Božićni post.

Photos by flickr

U zimskom periodu, Božićni post predstavlja pripremu za dan kojim se obeležava Hristovo rođenje. Ovaj post obično traje od kraja novembra pa sve do 7. januara. U zavisnosti od dana u nedelji, vernici kombinuju različite načine pripreme hrane. Posti se na vodi i na ulju, bez životinjskih masnoća. Iako se možda čini da je izbor hrane sužen, mogućnosti su ipak velike.

Možete spremati hranu na jednostavan način, a takva hrana može takodje biti i ukusna. Bareno povrće, pirinač kuvan na pari, sočivo, pasulj i mnoga druga jela služe kao alternativa tradicionalnom načinu ishrane. Ova i mnoga posna jela na vodi će poslužiti kao prikladna hrana za vreme posta.

Posle samo nekoliko dana, primetićete da vam telo više ne traži meso i životinjske proizvode. U tome i jeste tajna posta - da se telo i duh pročiste i prirodna energija obnovi. Post nas uči umerenosti i pruža nam mogućnost da ojačamo volju u svakom pogledu.

Primeri posta u hrišćanstvu

U toku posta, važno je uzdržavati se od negativnih misli i dela, jer ih svaki čovek poseduje, ali u isto vreme ima i moć da ih se odrekne na neko vreme. Svaki vernik ima mogućnost da ojača svoju veru tako što će se pridržavati posta. Na taj način, ljudi uče nešto više o veri i oponašaju svetitelje koji su čitav život posvetili duhovnom napredovanju. Neki od njih su se uzdržavali od bilo kakvog jela i pića tokom više dana, nekada čak i nedelja.

Poznato je da je i sam Isus postio punih 40 dana i noći, odakle i potiče takozvana Četrdesetnica, period koji prepoznaje naš crkveni kalendar . Nakon krštenja, povukao se u pustinju da bi bio sam, daleko od naroda. Takođe, spominje se post Mojsija i Ilije koji je takođe trajao 40 dana bez prestanka. Ovi primeri žrtvovanja govore mnogo o podvizima svetitelja. Na taj način su iskušavali svoju volju i privrženost Bogu. Njihova dostignuća služe kao primer svim vernicima koji primenjuju praksu odricanja i bogosluženja.

                                                                        Photos by flickr
 

Vrste posta

Kada se spominje spremanje hrane, post uključuje nekoliko načina pripreme. Tako, postoji post na vodi,kada se kuvaju jela na vodi za post, zatim, tu je post na ulju, koji podrazumeva biljno ulje kao osnovu, onda, post na ribi, kada možete jesti riblje proizvode i, poslednji, najblaži način posta, takozvani “beli mrs“, kada se mogu jesti jaja i mlečni proizvodi. U zavisnosti od perioda kada se posti, primenjuju se ove različite vrste ishrane.

Ukoliko se odlučite na Božićni post, imajte u vidu da je najvažniji dan upravo dan pred Božić ili takozvani Badnji dan, kada se preporučuje strogi post samo na vodi ili nekada čak i potpuno uzdržavanje od hrane. Većina ljudi priprema žito za Božić, kada se post završava. Na taj dan, budite otvoreni za praštanje i pomirenje sa ljudima oko vas. Neki vernici molitvama prizivaju mir i blagostanje i time otvaraju put ka duhovnosti.

Dani posta treba da budu dani ispunjeni iskrenom željom za napretkom i stvaranjem. Pokušajte da budete u miru sa sobom i najbližima koliko god je to moguće. Post nas uči da se nagrada stiče odricanjem od prekomerne količine hrane, pića i svih drugih telesnih ugađanja. Takođe nas usmerava da napredujemo i nadograđujemo duhovni aspekt našeg bića.

                                                                   Photos by flickr

Svima bi se moglo preporučiti da poste barem nekoliko dana u godini uoči velikih praznika, prateći večiti crkveni kalendar. Ta praksa nas na neki način pročišćuje i ostavlja prostora za lakše podnošenje svakodnevnih izazova koje život nosi.