Moj favorit među namirnicama već duže vreme je kinoa. Na žalost, u Srbiji kinoa nije toliko popularna kao u svetu, a većina ljudi nije ni čulo za nju. E, pa vreme je da se edukujemo i proširimo vidike !
Objavljeno: 24 Mart 2014, 18:24 , Beograd
Kao i heljdu, kinou često zovu “žitarica”, međutim ona ne pripada toj grupi, ali se na sličan način gaji i priprema. U stvari, to su mali plodovi lisnate biljke koja je „rođak“ spanaću i cvekli. Biljka kinoa je otkrivena još u vreme starih Indijanaca, a za vreme civilizacije Inka bila je jedna od osnova njihove ishrane, uporedo sa kukuruzom i krompirom. Zvali su je “zlatno zrno”.
Kinoa je jedna od retkih biljaka koja nije genetski modifikovana. Raste na velikim visinama u Čileu, Boliviji, Ekvadoru i Peruu gde je zabranjena bilo koja genetska modifikacija biljaka.
Kinoa je posebno važna za vegeterijance: sadrži više proteina i kalcijuma nego bilo koja druga žitarica (u proseku 17%, a neke vrste kinoe sadrže čak 20% proteina). Kinoa je bogata svim esencijalnim aminokiselinama. Odličan je izvor fosfora, gvožđa, cinka, vitamina B i E. Što je važno, ne sadrži gluten. Pomaže u smajenju rizika od srčanih i malignih bolesti, izvrstan je probiotik i lako je svarljiva. Nije ni čudo što kinou zovu super-hranom!
Kinou preporučuju sportistima, deci, veganima i onima koji žele da smršaju. Ona je izuzetno pogodna za osobe koje se oporavljaju, iscrpljene su ili poste.
Još jedna prednost kinoe je da se brzo i lako kuva. Svega 20 minuta – i u vašem tanjiru je super hranljiv prilog. Kuva se slično pirinču – na jednu šolju kinoe ide dve šolje hladne vode. Kada provri, smanjiti vatru i ostaviti da se krčka oko 15 minuta. Videćete da se klica odvojila od semena.
Koristi se slično pirinču i kus-kusu: kao osnova za glavno jelo ili kao prilog uz povrće, ribu, pečurke, u salatama i supama. Može da se meša i sa drugim žitaricama.
Kinou možete naći skoro u svim velikim supermarketima i prodavnicama zdrave hrane.
Pratite nas:
